Kamina

Poglavlje 1: Šetam ulicom na sred koje je velika rupa. Upadnem u rupu. Treba mi večnost da izađem napolje. Ja sam kriv.

Poglavlje 2: Šetam istom ulicom. Opet upadam u rupu. I dalje mi treba puno vremena da izadjem napolje. Nije moja krivica.

Poglavlje 3: Šetam istom ulicom. Opet upadam u rupu. Polako prerasta u naviku. Ja sam kriv. Izlazim za iz rupe za tren oka.

Poglavlje 4: Šetam istom ulicom i vidim rupu. Obiđem je.

Poglavlje 5: Šetam drugom ulicom.

 http://www.pravaideja.com/prica.php?q=111

      Moderna publika kao takva, nije više u mogućnosti da svesno podeli i da postavi granice između dobrog i lošeg, između manipulatorski nastrojenog i dobronamernog. Obrazovanje je svakako na višem nivou ali to očigledno ne predstavlja merilo sposobnosti mase da svesno prepoznaje razlike.

       Masovna potrošačka kultura i sami njeni produkti, više nisu delo pojedinca ili ukus jedinke, oni su sada javna svest i sposobnost. Kao takvi, pre svega kao javni, te osobine postaju osobine svih i svakog, tako da se danas malo ko može izdvojiti pred „naletom tornada neznanja u moru informacija i mogućnosti“. Malo ko se može snaći, a da bar u jednom trenu ne poklekne pred bujicom svakako primamljivih i lepo upakovanih informacija. Za sladokusce i «čudake» koji žele da konzumiraju malo kulture i njenih stvarnih produkata, javnost nikako nije otvorena...uporno ih odbija i stiska u „ugao male ćelije“ koja nosi natpis „nesvrstani, neuklopljeni u društvene okove i kriterijume“. E takvi ljudi koji sigurno poseduju kvalitet, više nisu kvalitetni jer svoju želju za nečim boljim, većim i lepšim, moraju ugušiti i moraju se prepustiti svesti okoline.

       Takve «čudake» možemo videti kako željni ono malo kuluture ostale među zubima gladnih kič proždrljivaca, kopaju, gadljivo jedu đubre i gube na težini jer to malo nije dovoljno hranljivo. Katarza i vrhunac svega, dostiže se onog trena kada je vest, kao osnovna novinarska forma, postala obojena u boje i upakovana u šarene papire. Onda više niko, ali baš niko, nije u mogućnosti da promeni procentualnost koja iznosi: 95 posto zaslepljenih naspram 5 posto nezaslepljenih. Tada granice nema, sve postaje buka, čorba i zbrka, kojoj, kao i svemu tako razmešanom i bez reda, sledi PROPAST. Toj propasti, neki se nadaju, širom otvorenih ruku, jer nakon toga, nakon te „blatnjave kiše“, mora zasijati Sunce...toplo, lepo i sposobno da mlade jedinke i „bolesne“ kulturoholičare, povede putem lepog i zdravog. Tada nastaje muk, kič bledi, pogrbljena masa koja je do sada slepo išla za „vodičem“, širom otvara svoje oči i budi se...pa pošto je vrhunac u samouništenju, možda se i Srbija, tako mala, zaslepljena i rastrgnuta na sve strane, jednog dana probudi, možda tada nesvest publike nestane. Nada ipak poslednja umire!!!

                                              Ono što mislim~jesam

Kako pravilno usmeriti energiju, izaći iz svoje čaure i ostvariti na izgled nemoguće snove?Ključ se često nalazi u nama samima, a ostvarenje želja način na koji posmatramo svet oko sebe...

Teško je biti  u središtu svog bića i prepoznavati unutrašnje JA bez greške. Često smo učeni da nam je život satkan od prethodno zacrtanih sudbinski predodređenih dela, potpuno nesvesni da smo jedino mi krojači svoje budućnosti.

Samopouzdanje i samopoštovanje znače biti svoj, naša unutrašnja moć i energija koja nas tera dalje.

Kada smo okruženi ljudima koji nemaju samopouzdanja, često to projektujemo na sebe poistovećujući se sa masom. Kako tvrde psiholozi, moć mase i okoline je presudna i važna, ali ne i jedina koja može da utiče na stanje našeg duha. "Što zračiš to i privlačiš", tvrdnja kojoj je svako od nas svedok. Izlazak iz svoje čaure je težak korak na koji se malo ko danas usuđuje. Izlazak iz toplog, ušuškanog mesta , poput preporoda, i otcepljenje od svega što nas sputava i čini nesigurnim.

Uspeh kao posledica naših zalaganja, ne dolazi sam od sebe, ali se prvenstveno stvara dugim nizom zamišljenih slika koje želimo da ostvarimo. Za nekoga je uspeh biti poznat i slavan, za nekoga kada napiše par redova u svoj dnevnik, za nekog kada napravi dobru večeru i time obraduje najbliže...bilo jedan od svih, svaki je za sebe vredan truda.

Pripadnice lepšeg pola često dolaze do granica kada se pitaju da li su prestare, premlade, dovoljno lepe...ne shvatajući da za uspeh i sreću nije bitno ni jedno od tog niza pitanja. Često umemo da kažemo kako je naša prilika prošla, ne shvatajući da su prilike iza svakog ćoška, samo ih treba prepoznati i ugrabiti.

Kako psiholozi tvrde, samodisciplina i samokontrola su bitni kako za uspeh, tako i za sve što radimo u životu. Ove osobine nas čine fokusiranim i daju nam snagi da završimo započeto. Tako su osećaj krivice, bola i besa osnovni pokazatelji da je sa nama sve uredu i da smo sposobni da uvidimo svoje greške. Kada nas griža savest opominje, značu da smo učinili nešto mimo svoje volje i primorani smo da taj isti problem i rešimo. U protivnom ostajemo slepi pred životnim lekcijama, dolazeći u situaciju da ponovimo iste greške.

       Prava, iksrena sreća dolazi iz verovanja u sebe i stvari koje radimo, iz vere u našu intuiciju.Neuspeh je ništa drugo do pogrešno usmerene energije i gubljenje interesa za ostvarenje ideja. Znanje koje posedujemo je moć, a ključ uspeha znati biti srećan i osećati. Radite na sebi, nikada nije kasno, bilo da imate 20 ili 80 godina, energije je nepresušna. Tragajte za svojim izvorom sreće i blagostanja, ako ništa drugo, zabavno je!