Odelo (ne)čini čoveka
U životu se stalno uplićemo u razne situacije, neke lako rešive a neke ne. U autobusu, na poslu, fakultetu i u svakodnevnim situacijama sve više nam treba novac i nažalost novac je postao predmet koji upravlja nama, našim životima, umesto da bude obrnuto. Mi smo ga stvorili, proširili njegovo poimanje i dali mu status visoko rangirane materije. Da li parama možemo kupiti sreću ili ljubav? Verovatno ne, mada bi nažalost mnogi rekli potvrdno poistovećujući ljubav i sreću sa stvarima.
Da li odelo čini čoveka? Šta li o tome misle obični prolaznici u Knez Mihajlovoj ulici, prepunoj novih brendova i «odela» sa gotovo ne pristupačnim cenama.
Status u našem društvu je postao opšte poznat pod parolom «koliko para, toliko muzike», što ukazuje na sve ružniju sliku o nama samima. Kultura nam se sve više svodi na gledanje tv-a, kupovinu piratskih filmova, slušanje turbo-folka i «zabavne» muzike, a sa druge strane bioskopi se gase, pozorišta posećuju samo stari znanci, a o operama i ostalim, kako bi naš narod rekao, «dosadama» ni da ne govorim. Kafići rastu kao maslačci u proleće, a ljudi u njima sve više provode svoje dragoceno vreme. Biblioteke su nam pune praistorijskih knjiga, retko koje nove, a kinoteka umalo da nestane. Na mestima gde su nekada bile stare kafane i restorani sa svojim specifičnim duhom, koji je bio tema mnogih knjiga naših starijih pisaca, otvaraju se opšte poznati restorani brze hrane, a u najgorem slučaju kockarnice i noćni klubovi...
Da li smo svi podlegli tom uticaju ili je samo šačica ljudi ostala verna dobrim i starim vrednostima, ostaje svakom ponaosob da se zapita.
Odelo našeg grada je zasijalo, postalo novo i popularno. Turisti su oduševljeni i sve više dolaze, jer kako i sami kažu «nema boljeg noćnog provoda u Evropi». Sve je dozvoljeno i moguće!!!!
A šta bi se desilo kad bi skinuli to odelo, šta bismo našli ispod? Ipak je „malo“ bitnija sadržina, suština i istina, jer bismo ispod našli samo tužni skelet duše ovoga našeg belog grada koji vapi za isceljenjem, istinom i barem delićem svog starog duha. A odelo bismo mogli tek posle da mu nadenemo, jer šta vredi novo odelo na praznu suštinu. Armani, Versaći, Guči moraće da sačekaju na svog gazdu još neko vreme. Valjda će dočekati...jer kako je rekao Džek London: « Ja sam ja i neću da potčinim svoj ukus jednodušnom sudu čovečanstva. Ako ne volim neku stvar, ne volim je, to je sve; ne vidim nikakve razloge da se pretvaram da volim nešto samo zato što većina voli ili se pretvara da voli.»
4 Komentari |
0 Trekbekovi
